)
Oko 200 vrsta murina okupljene su u porodici muraenidae i mogu se naći skoro u svim toplijim morima i okeanima sveta, dok dve vrste čak zalaze i u reke, i to do 30 km daleko od ušća. To je slučaj na primer i sa tzv. Slatkovodnom murinom - Gymnothorax polyuranodon. Neke druge vrste pak imaju otrovno meso, neke su prekrivene otrovnom sluzi kao na primer Gymnathorax nudivomer dok neke imitiraju koralne zmije (kao npr. Myrichthys colubrinus) kako bi se branile od većih predatora.
Ipak, pošto smo orijentisani ka Jadranskom moru, ovde će da budu iznete neke osnovne činjenice o murini žutošarki.
Naime, ovo je riba koja pretežno živi na kamenitom dnu ili po pukotinama u okomitim stenama a na dubinama od 2 pa sve do 80 metara (zimi se seli u dublje vode). Preko dana obično obitava u svom skrovištu dok noću kreće u lov na glavonošce, rakove, ribe ali ne preza ni od lešina kada na njih naidje (koristeći se prvenstveno veoma dobro razvijenim čulom mirisa).
No, ne treba se iznenaditi ako je i u sred dana vidimo u njenoj punoj veličini kako se izležava na posidoniji ili „njuška“ po dnu.
Mresti se tokom letnjih meseci kada nakon oplodnje, ženka deponuje veliku količinu jajašaca dijametra 5mm
Njeno zmijoliko, robusno telo, prekriveno je debelom kožom na kojoj nema krljušti i može da dostigne impozantnu dužinu i do preko 150 cm i da bude 15 kg teško. Glava joj je dobro razvijena ali kod velikih primeraka, manja u odnosu na telo, sa veoma izraženim i oštrim zubima koje ima i na nepcu. Upravo ti zubi su još jedan razlog za lošu reputaciju koja je prati vekovima. Osim činjenice da murina ne otvara čeljusti u cilju pretnje i zastrašivanja već da joj je to način na koji diše, važno je znati da su priče o otrovnom ugrizu murine netačne, ili, da budemo precizniji – nepotpune. Jer, iako murina nema u ustima žlezde iz kojih bi mogao da se luči otrov, izmedju zuba joj uvek zaostanu delići hrane koji se lagano raspadaju u njenim ustima pa stoga, njenim ujedom dolazi do unosa mnogih bakterija na mestu ugriza pa to mesto obično otvrdne, često dolazi i do težeg oblika infekcije a oporavak može da traje i mesecima.
Jedino što je otrovno kod murine je njena krv (ihtiohemotoksin) koji je termolabilan baš kao i kod jegulje.
I pored svih ovih činjenica tj. snažnog tela, opasnih zuba i jakog zagrižaja, napadi murina na ljude su toliko retki da je to zanemarljivo i zapravo, uvek su posledica ljudske neopreznosti ili sticaja nesrećnih okolnosti tj. kada se ove fascinantne ribe osete ugroženim ili kada im se učini da podvodni ribolovac hoće da im „ukrade“ plen.
Dokaz da su susreti ljudi sa murinama mnogo kobniji po ove ribe je i taj što je sve teže videti primerak murine veći od 5-6 kg. Svakako, tu je i činjenica da je prekomerni lov svega jestivog što postoji u moru doveo i do potpunog osiromašenja populacije hobotnica, jastoga i ribljeg fonda u celini tj. nestajanje glavnih izvora hrane za ove zmijolike ribe.
)
)
)
)
)
)
)
)
){kind=link}
){kind=link}
){kind=link}
){kind=link}
){kind=link}
){kind=link}
){kind=link}